Drugi post s kreativnim naslovom

I tako, dok moja muza snuje svoje plitke sne jer je opet u nekoj od životnih faza, ja škrabuljam.

Otkako sam izrađivala pernice od papira u osnovnoj, znala sam da postoji lakše rješenje. I eto šivanja. Iako me od stoljeća 7. to interesiralo, nisam se petljala u to jer sam imala drugog posla kao što je pubertet. Za ozbač je krenulo kad sam dobila mašinu u nasljeđe, a potom se zakoturalo u trudnoći...

Trudnoća, divno blaženo stanje. Za stanje sam sigurna da je, a ovaj dio blaženo mi je i dalje diskutabilan. I dok sam pred kraj blaženog stanja skupljala vodu u stopalima za teške dane, smišljala sam male projektiće.

Dobro je poznato da ja sve volim obaviti jučer tako da mi šivanje dođe kao dobra terapija koja mi ukazuje na to da jedva može bit danas. Uz malu muzu pa i sutra, preksutra ili eventualno unutar tjedan dana.

TU TU RU TU TU TUUU (Moraš to otpjevat u sebi inače ispada glupo)

Predstavljanje rukotvorine!

Prva stvar kojoj ću dat počasno mjesto u galeriji slavnih je torba za na porod (klikni, možda radi pa te otpelja u galeriju). Možda nije nešto reprezentativna ali je meni posebna.

Šivajući nju sam si dokazala da torba ne treba imati jasnu strukturu i oblik. Naramenice ne moraju biti iste, ali zato može imati tisuću dezena i boja, ne onih koje pašu po feng šuiju nego mom guštu.

Dakle, posve autentična, vesela hrpa tkanina povezanih šarenim koncima s funkcijom prenošenja i nanašanja često i uglavnom nepotrebnih stvari kud god pođeš.

U zelenilu rađaone, naporu trudova i maštarijama novog doba, imala sam savršeno društvance koje me još uvijek uveseljava.